On-line Documents > home	english   latinica  cirilica      view/download pdf (191 kb)

Натписи, период 1353-77. год. Натпис на надгробној плочи, сада узиданој у зид католичког жупског двора у Кочерима казује да је ту лежао Вигањ Милошевић који је био у служби, увек верној, бану Стипану, краљевима Твртку и Дабиши, краљици Груби и краљу Остоји (49-бр.1). "А се лежи Дана, мати поп Вукашина", (51-бр. 162), или да је сам покојник написао текст: "Писа поп Прибислав" (52-бр. 229). " А се лежи Веселица жена Перовица" (50-бр. 61). Понекад још краће: "Рада Рајићева" (51-бр. 145). А се лежи Божидар Вукшић. А сиче Грубач ками" (49-бр. 34). Био је, значи, необичан човек и тако је некако завршио: у Кртињу код Љубомира, још за живота, подиже себи споменик у облику крста и на њему уписа ове речи: "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (50-бр. 112). "А се лежи Радич Владисалић, а сиче на ме отац. Боже ти га помози" (50-бр. 75). "Се лежи Иван Вукићевић. Нека се зна у ти дан ко ме постави. Тај билиг ми усиче брат Благоје. Рука сина мога ко довеже ове кости" (50-бр. 81). " А сије лежи Радић Радојевић. Дојде ми крај. Удзида ме Ђумовић" (50- бр. 202). "А се зида Дража Охмучанин јему" (52-бр. 252). Сви нису били ташти:" Ва име бога доброга се зида Михал свому господину кнезу Вуку" (52-бр. 256). А се кипи јесу Томашевића Боре" (49-бр. 31). " А се лежи Вукац Вучихнић. Види се знаменије, чтиоче! Поменита вас бог благослисо. А се пише Прибисав" (50-бр. 94). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак" (52-бр. 211). " А се лежи Весеоко Голобовић, на свои земљи племенитој а постави његових седам синова на њем билиг" (52-бр. 305). "В име божие а се лежи Радован Приби-ловић на својој земљи, на племенито,бјех з брата ми исикоше и учинише врх мене крв NEZAIMITU. Нека вје ко је мој мили" (15-98). "Овдје лежи Вукша Митровић. Убише ме на служби господина мога, но освети ме Раде Прибисалић" (50-бр. 172). "А се лежи госпоја Беока, кћи При-бисава Косаче" (51-бр. 186). На споменику у Кључу код Гацког натпис обавештава о Радоњи Ратковићу који за себе рече, то јест други ће казати оно његово: "Погибох под градом Кључем за свога господина војеводу Сандаља" (51-бр. 159). О Вукосаву Влаћевићу остаде чисто обавештење: "С мојом друговах дружном и сагибох на размирној Крајини код мога господина, и донесеше ме дружина на своју племениту ба-штину" (52.-бр. 96). " А се крст Радоја Мркшића, стах бога молеће, и зло не мислеће, и уби ме гром!" (50.-бр. 118) На стећку Вукана Радовића остаде овај уздах: А много ли сам лежо а много ли ми је лежати. (51.-бр.200) Радић Радојевић наговести своју мисао о смрти али је не докрајчи: Дојде ме крај, утзида на ме Ђумојич. Но братијо.. (51-бр.202) Вукосав Штируновић за кога биречено: "Почтено жих, почтено легох" (20-231). "А сеј лежи Радован Рајковић. Проклет тко ће туђин лећ, веће његово племе" (50.-бр.5). Други тачно наведе ко сме у његову гробницу: "Се кућа Милутина Маројевића и његове жене Владисаве и нију дитце. И у име Милутина да се нико не стави с њим" (52.-бр.261). Много уљуднији се показа Радојица Билић; он је већ направио гробницу, и то "мночасну", на њу поставио камен и одредио ко може у њој да почива: он и његова жена: "Мољу братију и стрине и невисте приступите и жалите ме и не попирајте ме ногама" (52.-бр.279). А се лежи Дабижив Радовановић, Чоче, тако да си благ. (57.-бр. 98) Натпис на споменику Стјепанов Луке, са само неколико речи, о његовом доласку у живот и његовом изласку из њега: Родих се у велику радост, а умрх у велику жалост. (56.-бр. 31) Та жалост је записана на споменику једног ојађеног сина: А се лежи Вукобрат, божји раб, а се гроб му дела син му Радоје. Туго моја, а тко ли ће мене. (51.-бр. 136) Туга насели кућу Брашка Боровилића: А се нека се зна јере уби ме пушка, а да су клете те руке које би овој приториле. (49.-бр.41) На споменику остаде прича о очају оца који изгуби сина: Ва има оца и сина и светога духа а се лежи добри Богдан, доброга Домише Озриновича син. У тој доба умријех. Ни се их омразил злу ни добру, и тко ме знаше, всак ме шаљаше. Добар хотех јунак бити али ми смрт прикрати. Ојдох од оца веома печаона. (52.-бр.211) А се лежи Милобрт Мрчић с добрим сином, с Иванишем. Бих живому рад а мртва сараних. (51.-бр. 173) Једноставнији је натпис Вукашина Добрашиновића: У тој доба умријех, свакому ме жао би. (51.-бр. 132) Много сетнији се показа Радосав Хераковић који на свом споменику уписа натпис: један од најлепших али и најспорнији да је баш такав, какао се обично чита: Ово Легох на својој племенитој Голубачи, и даље лака, блага. (50.-бр.62) Несрећу другог невољника не треба нагађати; она је тешка као камен и чиста као суза: А се писа Врсан Косарич, сужањ који се не радује. (49.-бр.20) Се лежи војвода Миотош своме господару Влатку Влађевићу код ногу. (52.-бр.222) А се лежи Весеоко Голобовић на својој земљи племенитој, а постави његових седам синова на њему билиг. (52.-бр.305) Да се зна како би у Марка Петровића осам синова од племена Појмилића, и усикоше камен на оца Марка и на матер Дивну. (49.-бр.2) Нека се зна! А се лежи Вук Батрићевић. Огради Вучина оца и добру матер Јелицу. (51.-бр. 157) Сије лежи добри Радоје, син војеводе Стипана на свој баштини. Си билиг постави на ме брат мој војевода Петар. (52.-бр.45) "А се лежи Љубица Влатковица" или "А се лежи Јерина Ивковица". Овај обичај није био редак у ондашњој Босни; слично овој Бјелоћи поступиће и супруга Влатка Бранковића: "Госпоја Медана постави ками те к Влатку дојде". А се лежи мој Дујица Трокосић". Нису били противни ни сластима живота иако се оне нису слагале са учењем које су исповедали и здушно заговарали због чега се гост Милутин на свом споменику похвали да је многе дарове примио од свакојаке господе. Пример још већег раскорака између приче и поступка је тестамент госта Радина који за собом остави големо богатство а себи намени маузолеј какав су у Босни имали само велики судија Градиша и узможни тепчија Батало; значи, они најугледнији. А се лежи Радивој Драшчић, Добри јунак ја бих, мољу ја се на вас, не тицајте! Ви ћете бити како ја, а ја не могу бити како ви. (50.-бр. 82) Ви дни господина војеводе Сандаља, а се лежи кнез Покрајац Оливеровић. Братијо и властеле, ја Покрајац господину мому слуга, што могох в правади, толико хотих. У мом доми бог ми подили, ја могах господина мога и друга мога у почтеније пријети, и у том мом добри дође смрт, у време живота дом мој ожалости. (50. - бр.117) Natpisi, period 1353-77. god. Natpis na nadgrobnoj ploči, sada uzidanoj u zid katoličkog ћupskog dvora u Kočerima kazuje da je tu leћao Viganj Miloљević koji je bio u sluћbi, uvek vernoj, banu Stipanu, kraljevima Tvrtku i Dabiљi, kraljici Grubi i kralju Ostoji (49-br.1). "A se leћi Dana, mati pop Vukaљina", (51-br. 162), ili da je sam pokojnik napisao tekst: "Pisa pop Pribislav" (52-br. 229). " A se leћi Veselica ћena Perovica" (50-br. 61). Ponekad joљ kraće: "Rada Rajićeva" (51-br. 145). A se leћi Boћidar Vukљić. A siče Grubač kami" (49-br. 34). Bio je, znači, neobičan čovek i tako je nekako zavrљio: u Krtinju kod Ljubomira, joљ za ћivota, podiћe sebi spomenik u obliku krsta i na njemu upisa ove reči: "Tuj počiva Radosav Grubač sad mrtav" (50-br. 112). "A se leћi Radič Vladisalić, a siče na me otac. Boћe ti ga pomozi" (50-br. 75). "Se leћi Ivan Vukićević. Neka se zna u ti dan ko me postavi. Taj bilig mi usiče brat Blagoje. Ruka sina moga ko doveћe ove kosti" (50-br. 81). " A sije leћi Radić Radojević. Dojde mi kraj. Udzida me Đumović" (50- br. 202). "A se zida Draћa Ohmučanin jemu" (52-br. 252). Svi nisu bili taљti:" Va ime boga dobroga se zida Mihal svomu gospodinu knezu Vuku" (52-br. 256). A se kipi jesu Tomaљevića Bore" (49-br. 31). " A se leћi Vukac Vučihnić. Vidi se znamenije, čtioče! Pomenita vas bog blagosliso. A se piљe Pribisav" (50-br. 94). "A se leћi Braja Radojević, na zemlji tuđoj. Dobri ћivi i umrije. A se pisa Dragoje dijak" (52-br. 211). " A se leћi Veseoko Golobović, na svoi zemlji plemenitoj a postavi njegovih sedam sinova na njem bilig" (52-br. 305). "V ime boћie a se leћi Radovan Pribi-lović na svojoj zemlji, na plemenito,bjeh z brata mi isikoљe i učiniљe vrh mene krv NEZAIMITU. Neka vje ko je moj mili" (15-98). "Ovdje leћi Vukљa Mitrović. Ubiљe me na sluћbi gospodina moga, no osveti me Rade Pribisalić" (50-br. 172). "A se leћi gospoja Beoka, kći Pri-bisava Kosače" (51-br. 186). Na spomeniku u Ključu kod Gackog natpis obaveљtava o Radonji Ratkoviću koji za sebe reče, to jest drugi će kazati ono njegovo: "Pogiboh pod gradom Ključem za svoga gospodina vojevodu Sandalja" (51-br. 159). O Vukosavu Vlaćeviću ostade čisto obaveљtenje: "S mojom drugovah druћnom i sagiboh na razmirnoj Krajini kod moga gospodina, i doneseљe me druћina na svoju plemenitu ba-љtinu" (52.-br. 96). " A se krst Radoja Mrkљića, stah boga moleće, i zlo ne misleće, i ubi me grom!" (50.-br. 118) Na stećku Vukana Radovića ostade ovaj uzdah: A mnogo li sam leћo a mnogo li mi je leћati. (51.-br.200) Radić Radojević nagovesti svoju misao o smrti ali je ne dokrajči: Dojde me kraj, utzida na me Đumojič. No bratijo.. (51-br.202) Vukosav Љtirunović za koga birečeno: "Počteno ћih, počteno legoh" (20-231). "A sej leћi Radovan Rajković. Proklet tko će tuđin leć, veće njegovo pleme" (50.-br.5). Drugi tačno navede ko sme u njegovu grobnicu: "Se kuća Milutina Marojevića i njegove ћene Vladisave i niju ditce. I u ime Milutina da se niko ne stavi s njim" (52.-br.261). Mnogo uljudniji se pokaza Radojica Bilić; on je već napravio grobnicu, i to "mnočasnu", na nju postavio kamen i odredio ko moћe u njoj da počiva: on i njegova ћena: "Molju bratiju i strine i neviste pristupite i ћalite me i ne popirajte me nogama" (52.-br.279). A se leћi Dabiћiv Radovanović, Čoče, tako da si blag. (57.-br. 98) Natpis na spomeniku Stjepanov Luke, sa samo nekoliko reči, o njegovom dolasku u ћivot i njegovom izlasku iz njega: Rodih se u veliku radost, a umrh u veliku ћalost. (56.-br. 31) Ta ћalost je zapisana na spomeniku jednog ojađenog sina: A se leћi Vukobrat, boћji rab, a se grob mu dela sin mu Radoje. Tugo moja, a tko li će mene. (51.-br. 136) Tuga naseli kuću Braљka Borovilića: A se neka se zna jere ubi me puљka, a da su klete te ruke koje bi ovoj pritorile. (49.-br.41) Na spomeniku ostade priča o očaju oca koji izgubi sina: Va ima oca i sina i svetoga duha a se leћi dobri Bogdan, dobroga Domiљe Ozrinoviča sin. U toj doba umrijeh. Ni se ih omrazil zlu ni dobru, i tko me znaљe, vsak me љaljaљe. Dobar hoteh junak biti ali mi smrt prikrati. Ojdoh od oca veoma pečaona. (52.-br.211) A se leћi Milobrt Mrčić s dobrim sinom, s Ivaniљem. Bih ћivomu rad a mrtva saranih. (51.-br. 173) Jednostavniji je natpis Vukaљina Dobraљinovića: U toj doba umrijeh, svakomu me ћao bi. (51.-br. 132) Mnogo setniji se pokaza Radosav Heraković koji na svom spomeniku upisa natpis: jedan od najlepљih ali i najsporniji da je baљ takav, kakao se obično čita: Ovo Legoh na svojoj plemenitoj Golubači, i dalje laka, blaga. (50.-br.62) Nesreću drugog nevoljnika ne treba nagađati; ona je teљka kao kamen i čista kao suza: A se pisa Vrsan Kosarič, suћanj koji se ne raduje. (49.-br.20) Se leћi vojvoda Miotoљ svome gospodaru Vlatku Vlađeviću kod nogu. (52.-br.222) A se leћi Veseoko Golobović na svojoj zemlji plemenitoj, a postavi njegovih sedam sinova na njemu bilig. (52.-br.305) Da se zna kako bi u Marka Petrovića osam sinova od plemena Pojmilića, i usikoљe kamen na oca Marka i na mater Divnu. (49.-br.2) Neka se zna! A se leћi Vuk Batrićević. Ogradi Vučina oca i dobru mater Jelicu. (51.-br. 157) Sije leћi dobri Radoje, sin vojevode Stipana na svoj baљtini. Si bilig postavi na me brat moj vojevoda Petar. (52.-br.45) "A se leћi Ljubica Vlatkovica" ili "A se leћi Jerina Ivkovica". Ovaj običaj nije bio redak u ondaљnjoj Bosni; slično ovoj Bjeloći postupiće i supruga Vlatka Brankovića: "Gospoja Medana postavi kami te k Vlatku dojde". A se leћi moj Dujica Trokosić". Nisu bili protivni ni slastima ћivota iako se one nisu slagale sa učenjem koje su ispovedali i zduљno zagovarali zbog čega se gost Milutin na svom spomeniku pohvali da je mnoge darove primio od svakojake gospode. Primer joљ većeg raskoraka između priče i postupka je testament gosta Radina koji za sobom ostavi golemo bogatstvo a sebi nameni mauzolej kakav su u Bosni imali samo veliki sudija Gradiљa i uzmoћni tepčija Batalo; znači, oni najugledniji. A se leћi Radivoj Draљčić, Dobri junak ja bih, molju ja se na vas, ne ticajte! Vi ćete biti kako ja, a ja ne mogu biti kako vi. (50.-br. 82) Vi dni gospodina vojevode Sandalja, a se leћi knez Pokrajac Oliverović. Bratijo i vlastele, ja Pokrajac gospodinu momu sluga, љto mogoh v pravadi, toliko hotih. U mom domi bog mi podili, ja mogah gospodina moga i druga moga u počtenije prijeti, i u tom mom dobri dođe smrt, u vreme ћivota dom moj oћalosti. (50. - br.117)