СРПСТВУ

Из мог срца, из пламених груди,
из уздаха, из душе и снова,
теби, Српство, моја срећо драга,
лети ево, лака пјесма ова.

Ти си небо пред којијем падам
и чијем се величанству дивим;
теби срце, крв, мисли и душа
отимљу се с усхићењем живим.

Ти ми дајеш крила соколова,
ти ме дижеш гори под облаке,
с те висине гледам прошлост твоју,
гледам славу и твоје јунаке;

Гледам диве под калпаком сјајним,
на калпаку перјанице вите.
По плећима смјелих барјактара
ударају оне златне ките.

Гледам, гледам, па им летим живо,
браћу љубим у јуначка чела,
а из ока од среће и миља
отимље се једна суза врела.

Суза чиста, суза наде моје,
суза јасна у сред мрачне тмуше,
суза вјерна љубави и крви
теби, Српство, душо моје душе!

                Зора, 1897, бр. 2, стр. 1.

Омер-бег Сулејманпашић Скопљак

SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
iz uzdaha, iz duše i snova,
tebi, Srpstvo, moja srećo draga,
leti evo, laka pjesma ova.

Ti si nebo pred kojijem padam
i čijem se veličanstvu divim;
tebi srce, krv, misli i duša
otimlju se s ushićenjem živim.

Ti mi daješ krila sokolova,
ti me dižeš gori pod oblake,
s te visine gledam prošlost tvoju,
gledam slavu i tvoje junake;

Gledam dive pod kalpakom sjajnim,
na kalpaku perjanice vite.
Po plećima smjelih barjaktara
udaraju one zlatne kite.

Gledam, gledam, pa im letim živo,
braću ljubim u junačka čela,
a iz oka od sreće i milja
otimlje se jedna suza vrela.

Suza čista, suza nade moje,
suza jasna u sred mračne tmuše,
suza vjerna ljubavi i krvi
tebi, Srpstvo, dušo moje duše!

                Zora, 1897, br. 2, str. 1.

Omer-beg Sulejmanpašić Skopljak